| |
Nedavno sam na putu do bioskopa sreo jednu vitku
zmiju koja se izvijala u zmijskom redu i jedva
držala na nogama. Bila je atraktivno biće i upitah
je bez oklevanja da li bi htela sa mnom u bioskop.
Nije se dugo premišljala ova zmija i prihvati moj
predlog zato što joj je bilo užasno dosadno ,a uz to
bi joj promena dobro došla I tako se desilo da sam
odjednom stajao u redu ispred bioskopa sa jednom
zmijom koja je privlačila poglede i držao se s njom
za ručice. Naravno da sam je pozvao i kupio nam dva
prelepa mesta u prvom redu, kako bi slatka
životinjica mogla da se udobno uvije i sve dobro
vidi. Film je bio uzbudljiv i nepristojan, tako da
se zmija, s vremena na vreme, uvijala oko mog vrata,
a ja sam morao da joj zatvorim oči, jer to ona nije
mogla sama. Na sreću, ona nije bila nikakva udavka,
već povučena viper-otrovnica sa blesavim otrovnim
zubima koji su mogli da cvokoću.
Na pauzi je varila
kesu kokica, koju je, neotvorenu, progutala za vreme
filma. Pritom je napravila baš komičnu facu i još
nekoliko čudnovatih zvukova, a da ni malo nije
izgubila od svog reptilskog šarma.
Ceo
drugi deo filma je pokušavala da svojim malim
račvastim jezikom popije flašu kole light. Potom sam
je pitao da li želi da odemo na još jedno piće i
vitka otrovnica pristade. Nešto kasnije smo sedeli u
zadimljenom baru u ćošku i živo ćaskali o
agamima-gušterima, o tome šta je bolje: biti udav
ili otrovnica, ali i o omiljenim knjigama i o
obostranoj odvratnosti prema određenim rečima ili
tupim predmetima.
Bio
sam srećan što sam upoznao tako slatku zmiju i nadao
sam se da i ona misli da nisam loš.U svakom slučaju
smo se narednih dana sretali još par puta i
zbližili. Slatka viperka se zvala Kiki i bila je
umetnica. Bila je nadarena slikarka i njena su dela
posedovala neobičnu snagu, a i čudno su mirisala. To
mora da je bilo zbog otrova kojeg je tu i tamo
dodavala ostalim bojama. Nakon tri nedelje nam je
bilo jasno da želimo da ostanemo zajedno. Uskoro se
Kiki, mala viperka, preselila kod mene. Bio sam
veoma ponosan na to što sam našao tako atraktivnu i
inteligentnu devojku i ložio sam se da je što pre
predstavim javnosti. „To mora da je strava riba kad
tako pričaš o njoj“ rekoše moji prijatelji koji su
želeli da je što pre upoznaju. Onda sam jedne večeri
pozvao na klopu nekoliko mojih najboljih drugova , a
oni su došli sa svojim trenutnim partnerkama.
Napravio sam pečeni krompir, a Kiki je pripremila
ukusne pacove.
„Pa
gde je gospodarica kuće“ radoznalo upitaše moji
prijatelji kad uđoše u moj stan i ja sam im
neupadljivo pokazao i brižno dodirnuo Kiki, koja je
visila o mom vratu i učtivo dizala rep u znak
pozdrava. Već je bio jak udarac što niko nije
primećivao moju devojku, a ja sam se sve vreme nadao
da to neće Kiki da pogodi.
„Ee,
uf! Povikaše moji prijatelji, a njihove devojke
zacičaše. Onda se nasmejaše i rekoše:“Dobar vic, to
sa zmijom, nego, gde ti je devojka?“ Polako sam
postao neprijatan prema svima “Dakle, to uopšte nije
drugarski sa vaše strane“ rekoh i ponovo pokazah na
Kiki. Kritikovao sam svoje prijatelje što se tako
ponašaju pred mojom devojkom, ali oni napraviše još
nekoliko neslanih šala i, uopšte, nisu me ozbiljno
shvatali. E, onda mi je pukao film i sve sam izbacio
napolje i rekao im vrlo jasno da ne moraju više da
dolaze. Nisam želeo nikad više da ih vidim, mogao
sam da se odreknem takvih „prijatelja“. Umesto toga
sam se udobno uvalio ispred tv-a sa Kiki i zajedno
smo pojeli ukusnu večeru. Bio sam veoma srećan jer
imam najbolju devojku na svetu.
|
|
