| |
Kad god sedim na svom
balkonu, poseti me mala crna čavka i čavrlja sa mnom
o dnevnim dešavanjima . Ona živi na mom dimnjaku, a
kako smo komšije, vremenom smo se i sprijateljili.
Uvek mi priča o svojoj brojnoj sitnoj deci i o tome
kako uvek uspe da pronađe nabolje štapiće za svoja
gnezda, a ja je izveštavam o najnovijim fudbalskim
rezultatima i o položaju na Bliskom Istoku. Uvek smo
imali toliko toga da kažemo jedno drugome, ali od
skora smo počeli da pričamo o tome da li i u drugim
životinjskim krugovima imamo dobre prijatelje. Rekao
sam joj da znam jednog Bea i jednog mravojeda a i
zla špicasta ajkula mi je dobra poznanica i sa njom
na odmoru na plaži vežbam jedanaesterac. Čavka je,
pak, bila tužna i tiha. Ispričala mi je jednu priču
koju neću zaboraviti.
„Moja
najbolja prijateljica“ poče ona“je bila mala barska
kornjača.Živela je u dalekom Indijskom okeanu.
Slučajno sam je upoznao na All-inclusive odmoru.
Spazio sam je kako sedi na ulazu u jednu vodenu
pećinu kad sam jednom prilikom ronio; mahnula mi je
i spontano me pozvala na čaj od papagaja i keks od
šarana. Kornajča se zvala Kira i bila je još
prilično mlada. Živela je sama u svom mladom dobu i
izgledala mi je nešto usamljeno. Zbog toga sam joj
pravio društvo ostatak svog odmora - igrali smo šah
od korala, gledali smo tv i ljutili jednu sujetnu
ribu crvenu kao vatra. Većinu vremena smo proveli
među njena četiri zida. Ujutru sam donosio novine i
sveže zemičke od algi, a kasno noću su mi , kada sam
se vraćao kući, zvezde osvetljavale put i pitao sam
se šta li sve to Kira krije od mene. Pitao bih
je,samo nisam još znao tačno kad.
Nekoliko dana pre mog
povratka kući, ubacio sam za sebe jedan dan za
plažu, jer je kod nas čavki zdrav preplanuo ten na
ceni. Tako sam se izležavao na mojoj ležaljci,
pijuckao moj ara koktel i pustio da mi sunce prži
perje. I baš kad sam hteo da malo dremnem, uplaši me
jedan neprijatan kreštavi glas. „Halo....da li vas
možda zanima moja mala kolekcija?....Pogledajte šta
sve ovde imam.“ Trepnuo sam i video kako pored moje
ležaljke stoji smešna sova. Zapravo, to nije bila
sova, već majmun, mali svetlosivi majmun sa
nepodnošljivim, izveštačenim kezom na licu. Otkopčao
je svoj smešni mantil i izvukao veliku činiju iz
njega. „Aaa, šta kažete..? Daću vam je po sjanoj
ceni! Možete da je zakačite na zid kod kuće, još će
više da vas podseća na ovaj odmor!“ I dok sam
posmatrao čudesnu činiju, prođe me hladna jeza po
mojoj čavkastoj kičmi....Obuze me mračni predosećaj
da sam već znao ovu formu, ove boje.....“Šta....šta
je to....za ime Božije?“ zamucah. „A, prelepo, zar
ne?“ reče nesimpatičan majmun. „To je sasvim retka
dragocenost“ savi se ka meni i prošaputa “jedan
pancir barske kornjače, veoma, veoma dragocen. Ako
hoćete, mogu još toga da vam pokažem , i druge,
različite.....!?“
Neverovatan bes je
rastao u meni, pomislio sam , ova svinja.....i
pomislio sam na Kiri i na to da nije smela da izađe
iz pećine....Kljun mi je podrhtavao, skočio sam i
zaurlao ka majmunu: „Svinjo glupa! Beži mi s
očiju!Kako možeš tako nešto da uradiš, pa mi smo svi
braća!“ Majmun se spotače unazad i pade u pesak.
Doskakutao sam do njega i snažno ga prodrmusao, no
odjednom........držao sam kostim u rukama! Nesrećnik
uopšte nije bio nikakav majmun, već jedan od ovih
glatkih životinja.“Oh, ne....to sam mogao da
pretpostavim“ rekoh. „Jedina prava zlotvorska
životinja je čovek. Dođi, nestaću. Neću više da te
gledam“ Pustio sam čoveka i tužno spakovao svoje
stvari za plažu. Brzo sam krenuo ka Kiri, jer sam
se, razume se, veoma zabrinuo za njeno zdravlje.
Kada sam izronio kod
njene pećine, slutio sam da nešto nije u redu. Mora
da se nešto desilo. Njen koralni je stan bio prazan.
Ostala je jedna ceduljica na kojoj je pisalo:“
Draga čavko, na žalost morala sam da pobegnem jer je
lovac bio u blizini. Zato sam spakovala moje ribe u
kofer i otišla prvim ajkulinim busom. Idem da
potražim svoju porodicu, možda je i nađem. Poželi mi
sreću.“ Da, to je bila cela priča. Nikad je više
nisam video, Kiru, moju prijateljicu kornjaču. Ko
zna šta je od nje postalo.“
Mala čavka je bila
veoma tužna i suze joj ispuniše oči. I mene je takla
ova priča o jadnoj kornjači. Znam da su neke vrste
kornjača u međuvremenu gotovo skroz iskorenjene,
osim par primeraka, zato što ih ljudi, kao ja i ti,
lovimo i ubijamo. Uzeo sam čavku za ruku i pomilovao
sam je po sivoj glavi. „Moramo da pomognemo našim
prijateljima“ rekoh tiho.“Moramo da im pomognemo
inače će polako sve izumreti i ostaćemo sasvim
sami.“ Čavka, sa puno buke, obrisa svoj kljun o moju
majcu. „Tačno, no šta možemo sami da uradimo“ upita
ona.“Samo zajedno ćemo uspeti“rekoh,“hajde da
krenemo i pronađemo druge koji će nam pomoći,
sigurno će nam se pridružiti mnogi naši prijatelji,
Andy, mravojed, Carla, oktopod, Youri, siva ajkula,
i Ulf i Mihael, sa strane ili Janina prekoputa.“
Čavka je sijala od
sreće“Da! I Kiki Viper će sigurno doći! I Chasey,
moja španska gušterica.“ Tako smo oboje istrčali na
ulicu i ispričali našim prijateljima, čoveku i
životinji o našoj nameri da spasimo prirodu,a najpre
sirotu kornjaču. A šta vi radite? Da li nam se
pridružujete? Da! Super!
I, ko zna, možda je
Kira ponovo srela svoju porodicu i sad svi možemo da
se veselimo na velikom slavlju.Sa čajem od papagaja
i keksom od šarana za sve!
|
|
