| |
Nisam je video 35
godina a sad sedi tu tik ispred mog nosa.
Razumljivo, vreme je stalo i njena svetlost me je
obasjala, bila mi je najbolji prijatelj i još uvek
je. Toliko sam dugo čekao ovaj trenutak i zakleo se
da neću pući, ne nakon svih ovih godina. « Još uvek
te volim,» rekoh.
Skočio sam u vodu i
pustio sam da me voda nosi. Ništa više neće biti
kako je nekad bilo. Sunčevi zraci padaju preko mojih
ruku dok lagano tonem. Mislim da more još nikada
nije bilo tako mirno i plavo. Uopšte nisam znao
koliko ima različitih plavi. No, dok se tone, čini
se da je svaki centimetar mora druge boje.
«Kao prvog dana. A
možda pre kao trećeg ili dvanaestog.» Nije
odgovorila. Morao sam da sedim, kao u jednom
Markesovom romanu, i suza mi se slila niz obraz.
«Nikad te nisam volela», povika ona. Ona nije zaista
vikala, već se činilo da je vikala svaki put kada bi
pričala.
Zamišljam da sam
astronaut i da nisam na zemlji. I to je nekako
tačno. Da li lutam na gore ili na dole, na kraju je
svejedno. Jedna mala žuta riba mi prilazi i ćušnu
me.Da li ljuta? Uvredi se nakon što sam je opsovao.
Možda sad ide po svoju braću, ali ja uopšte neću da
se svađam.Želim samo da nastavim da tonem, u miru.
«Kaži mi, kaži mi da
si za sve ove godine srela nekog, sa kojim više
deliš, ko ti više veruje, ko te je više voleo i sa
kim si se tako bolje razumela nego sa mnom. Kaži
mi.» Ona ćuti.»Šta je ljubav? Šta je ona za tebe?
Naravno da me voliš, uvek si me volela. To što
tražiš ne postoji. Bože na nebesima! 35 godina!»
Žena koju sam
neizmerno voleo sedela je preko puta mene i gledala
u plavo nebo.Vetar joj pomilova kosu i izgubi se
negde u okolini. «Žao mi je», reče, «Ne volim te.»
Plavetnilo je tamnelo
i postajalo sve simaptičnije. Mislim da je
interesantnije da kažem nešto slatko nekoj ajkuli
nego da kažem nešto ružno politički korektnom
delfinu. Tonem dublje, no ostaje svetlo oko mene-
male svetlucave ribe sigurno će mi osvetleti put do
morskog dna, ili malo sunce u mom srcu. Odjednom
izroni ispred mene prilično velika ajkula i pogleda
me kao da joj smetam. «E, malo sutra ćeš me
uhvatiti, mazgo jedna!» prodra se tako užasno. No,
odjednom nije više bila ljuta i postade poverljiva.
A i ova plava ajkula mi je postala sasvim draga.
Ostala je dugo kraj mene i pomogla mi je da nastavim
ka dole. «Reci mi kuda zapravo hoćeš?» upita me.
«Hm, pa neću baš bilo kuda. Tonem. To je nešto
drugo. To nema niakkve veze sa htenjem, moranjem ili
umećem. To se dešava..» Plava ajkula nije bila
zadovoljna. Nešto je na njenom licu ukazivalo na to.
Mislim da to ima veze sa tim što smatram da su
zaobljene životinje grozne.Životinje moraju da budu
špicaste. Ptice zbog svog kljuna imaju , naravno,
odlučujuće prednosti na mojoj skali simpatija, ali
se pod vodom retko sreću takve životinje osim crnih
gavranova. Dakle, ovde dole je ajkula verovatno
najšpicastija. Ona pokazuje svoju ozlojeđenost ka
meni tako što se zaobljava. To može da bude vrlo
neprijatno, a I izgleda grozno.A ova draga plava
ajkula je bivala sve oblija I oblija dok se nije
izgubila . Tonuo sam razočarano sve dublje I vratio
sam oblu plavu ajkulu nazad u visinu, tamo gde takve
ajkule katkad moraju da stoje. A ja sam išao dalje I
uskoro se ništa nije moglo videti osim svetlosti
malih svetlucavih riba.
Još uvek je bila
čudesno lepa kao i ranije, vreme je učinilo njene
crte lica još jasnijim i oštrijim. Više nisam bio
mladić kao onda kada smo bili nerazdvojni, moj život
polako naginje odlukama. Moj život je bio moja
ljubav ka njoj. To je, doduše, već bilo jasno, kad
sam ubrzo propao, no nisam se nešto nervirao zbog
toga. Ona ustade, zagrli me shodno okolnostima bez
srca i ode.
.
No, to ne znači da od određene dubine pritisak
zadaje bol. Čak je I mojim zubima bilo super . Ako
ko odluči da živi ovde dole, na snagu stupaju
propisi morskih devica. Ali to , da se morske device
pokazuju tek kad neko odluči da pokaže čistu ljubav,
je stvarno preterano.A možda je upravo drugačije. U
svakom slučaju, sve je laž, može se bez problema
stići na dno I tonuti dalje bez posledica. Dakle,
kada sledeći put budete slušali budalaštine nekog
ronioca, nemojte da oklevate, već lupite perajem
ludaka po glavi dok ne dobije ronilačku bolest ili
dok mu ne odlete veštački zubi. Ali, molim vas,
pažljivo.
Sedeo sam tu još neko vreme, posmatrao sam luku,
brodove koji su na ušću plovili tamo-vamo I mnoštvo
ljudi koji su nervozno trčali u gužvi.”Ma, dobro je”,
pomislio sam.” Nema ptice, života. Nema ptice, čak
ni male.”
No,
da se vratimo mojim svetlucavim ribama . Jedan
šaljivčina je mom prijatelju koji osvetljava put
okretao svetlo plavu svetiljku na leđnim perajima.
Haha. Mnogo smešno. Svetlosni efekat je oko nule do
minus dva. No, uprkos tome, puštam se dole među 12
miliona tona vodenih stubova. Upravo je prošla jedna
morska device kraj mene I htela da me obrlati.
Velika, jaka, lepa, pametna I predusretljiva bila je
ona. Uzeo sam svetlucavu ribu I poterao je ka gore.a
sada sam opet siguran:”Život je ajkula, mala, ljupka
bela ajkula."
|
|
