| |
Ima ljudi kojima se
uvek nanova dešavaju najčudnovatije stvari kao da su
skolpili kakav pakt sa đavolim ili, jednostavno,
imaju previše mašte. Na primer pre relativno mnogo
vremena behu jedan kralj i kraljica koji su svakog
dana gunđali “Prokletstvo, odavno hoćemo dete, jedno
dete bi bilo lepo, ne tele, dete!“ i tako su
pričali, pravili još grozniju rimu kojoj se već
odavno niko nije mogao smejati, no dete nisu dobili.
Nikada.
Jednog je dana
kraljica ležala u bari, gde je pala jer se napila ko
majka i gledala je kao omamljena u jasnu noć
obajsanu zvezdama. Tada je kraj nje stala mala
zelena žaba i rekla:“ ’Oćeš ćerku, jel’da?“ „Da...“
zamuca kraljica.“Ali ne ide...“ Žaba je dugo gledala
u oči. A onda reče glasno i naglasi:“ A, jesi li
probala sa tucanjem?“ i odsakkuta bez daljih reči i
objašnjenja. Kraljica je bila malo uznemirena i
uvređena. S druge strane, u kraljevstvu, o kome
pričamo, su do tada žabe, koje pričaju i to
lascivno, bile potpuno nepoznate. No, već sledećeg
jutra će više ili manje dvorske dame da budu sigurne
u to da je ovo sa žabom bio samo san. Uostalom-
savet i nije bio loš. Posle nekog vremena kraljica
rodi slatku devojčicu.
Kralj je zbog toga bio
izrazito radostan, jer je pravljenje deteta veoma
zabavno.On pozva najlepše žene svoje zemlje da
proslave rođenje deteta velikom veselom orgijom.
Dama je bilo trinaest, što nije bilo baš puno, no u
svakom slučaju bilo ih je više nego kod nas ili kod
tebe. Na žalost, kralj je bio veoma praznoveran, pa
stoga trinaestu nije obavestio na vreme da ne bi
čekala da uskoči kao zamena i tako svima donese
nesreću- a i bila je plavuša i nije se brijala ispod
miške, što kralj nije voleo. Trinaesta je ostala kod
kuće.
No, kako je tračarenje
veoma zabavno i zapravo veoma dobro, ubrzo je
izostavljena žena saznala o svom izbacivanju.Ali,
kako ona nije bila samo ružna, već i prosta, zavidna
i uopšte jedna opaka veštica, bacila je strašne čini
na novorođenče čije ime još nije znala. No, bolje da
ih je bacila na novo-napaljenog kralja. U članu 69
zakona o bajkama stoji da devojku u njenoj 15.
godini treba da zakuca jedan kos i od udarca treba
da padne u tešku komu i u njoj ostane još narednih
150 000 godina.
Kralj je reagovao na
ove ingeniozne čini tako što je dao da se uhvate svi
kosovi i da se strpaju u zatvor. Ove drastične mere
su prouzrokovale žaljenje i bes u svetu životinja. U
svakom slučaju je fauna, kao i flora, razmišljala na
dug period.Tako su se u početku utišali. A mala
princeza, zbog koje je ova pometnja i nastala, je
rasla i napredovala i postajala sve lepša i veća i
polako ali sigurno ulazila u pubertet. Tačno na 15.
rođendana princeze je pernata marva uzvratila
udarac. Ogromno jato svakojakih ptica se obrušilo na
Königsburg i nesvesno se zakucalo u kraljevinu. To
znači, da se čini nisu u celosti ispunile, nego je
sve nekako ispalo bolje.I zato što je baštovan ležao
u komi, ružičnjak, koji je uokvirivao zamak, je
veoma brzo porastaoi više niko nije mogao niti da
uše niti da izađe. Ionako su unutra već svi spavali.
Mnogo mladi muškarci,
lopovi i gramzive žene su sledećih decenija
pokušavali da preskoče ovu živicu od ruža kako bi
došli do blaga, za koga se tvrdilo da se nalazi u
zamku.No, savko ko se ubo na trn reče:“ Aaaa....“ i
ode što pre kući plačući. I nekako nakon mnogo
godina, princeza i dvorac behu zaboravljeni. A još
kasnije, posle 10 000 godina, je i čovečanstvo
izumrlo i roboti zavladaše Zemljom. Kada su
potrošili baterije, nekako su se životinje domogle
vode, zemlje i vazduha, konačno im je bilo prijatno
na našoj planeti i uopšte dobro su se zabavljale.
No, uvek su putovale ka udaljenim zvezdama a Zemlja
je postala neplodna i pusta. Takva je bila još
narednih 50 000 godina. Samo je živica od ruža
stajala i dalje kao da se ništa nije desilo i
skrivala je tajnu tako bravurozno.
No, desilo se da se
ovom razdoblju od 150 000 godina bližio kraj, jedna
grupa non-corporal vanzemaljskih naučnika je sletela
na Zemlju i istraživala živicu od ruža. I baš kad su
spremali da s nabodu, prokletstvo se završi i trn
postade predivan šareni cvet i ukaza im se put. I na
tom mestu izraste divan dvorac i svi su radili svoj
posao, kovali, kuvali, čistili,lupali čekićem da je
to bila sreća neviđena. Vanzemaljci su smatrali ovaj
metež interesantnim, napraviše još par probi i
konačno uđoše u zamak u kojem je ležala lepa Trnova
Ružica. I poneše dvorac i ceo dvor sa sobom i ne
zbog toga što im se mnogo dopala princeza, ne, već
eto tako, bezveze i sve utrpaše u Alfa-ipsilon 3 u
muzej.
Zatočenog kosa, njega
oslobodiše i dadoše mu najlepšu hotelsku sobu u
gradu i postupaše sa njom kao sa pravom kraljicom.
Tako je ona uveče sedela na gelenderu balkona,
gledala 4. sunce od ipsilona kako zalazi, pijuckala
koktel i kikotala se srećno, kao pravi kos.
|
|
